Krivična dela protiv imovine
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 18 | Nivo: Kriminalističko-policijska akademija

Krivična dela protiv imovine predstavljaju dela protiv prava na imovinu kao jednog od osnovnih ljudskih prava koje je proklamovano i zaštićeno Ustavom (čl.58) kao i drugim zakonima i propisima koji se odnose na ovu materiju.
Pojam imovine u odnosu na ova krivična dela uzima se u najširem smislu tako da nju čine pokretne i nepokretne stvari na kojima neko ima pravo svojine, a isto tako imovinu sačinjavaju i imovinska prava i interesi.
Pojam pokretne i nepokretne stvari u krivičnom pravu se uzima nešto drukčije nego u građanskom pravu tako da se kao pokretna stvar smatra svaka ona stvar koja se može pokrenuti i oduzeti, pa se u tom smislu kao pokretne stvari smatraju i delovi nepokretne stvari, ako se oni mogu odvojiti i oduzeti (na primer, prozorska okna, radijatori, crepovi i svi uređaji ili njihovi delovi koji se mogu demontirati i odneti). Pored toga kao pokretna stvar smatra se i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i računarski podatak i računarski program (čl. 112. st. 16. KZ). Kao računarski podatak smatra se predstavljena informacija, znanje, činjenica, koncept ili naredba koja se unosi, obrađuje ili pamti ili je unet, obrađen ili zapamćen u računaru ili računarskoj mreži (čl. 112. st. 18. KZ), a računarskim programom utvrđeni skup naredbi koje služe za upravljanje radom računara, kao i za rešavanje određenog zadatka pomoću računara (čl. 112. st. 19. KZ).
Krivična dela iz ove grupe mogu da se podele, u zavisnosti od toga na koju su imovinu upravljena, na krivična dela protiv pokretne imovine, krivična dela protiv nepokretne imovine i krivična dela protiv imovine uopšte.
Posledica kod svih ovih krivičnih dela je nanošenje štete nečijoj imovini, dok kod nekih postoji i pribavljanje za sebe ili drugog protivpravne imovinske koristi, pri čemu visina štete i pribavljanje protivpravne imovinske koristi može biti od uticaja na postojanje težih oblika kod nekih od krivičnih dela iz ove grupe.
Krivična dela iz ove grupe izvršavaju se sa umišljajem (izuzev krivičnog dela prikrivanja koje može biti učinjeno i iz nehata), a kod velikog broja ovih krivičnih dela traži se i namera da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, dok kod nekih može postojati namera da se drugome pričini šteta.
Postojanje namere da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist ukazuje na to da se ova dela čine iz koristoljublja što ima odgovarajući uticaj na primenu novačane kazne kod ovih krivičnih dela. U tom smislu kada je krivično delo učinjeno iz koristoljublja sud može učiniocu izreći novčanu kaznu kao sporednu kaznu i kad ona nije za to delo izričito predviđena u zakonu, a prilikom odmeravanja novčane kazne može je izreći i u višem iznosu, a u granicama koje su u Krivičnom zakoniku propisane za krivična dela učinjena iz koristoljublja.
Za krivična dela iz ove grupe gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti, ali u nekim slučajevima se gonjenje preduzima po predlogu oštećenog ili po privatnoj tužbi.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]